Page 12 - "Serbcə-Azərbaycanca lüğət"
P. 12
О АЗБУЦИ
У српском језику се користе два писма – ћири-
лично и латинично, а у азербејџанском само једно –
латинично. У оба језика (ако не узмемо у обзир мање
изузетке), правила читања речи су скоро слична; одно-
сно – колико слова има у речи, толико има и звукова. С
тиме да, како се слова пишу, тако се и читају.
Традиционално писмо Срба и Црногораца је
ћирилица, поред које се данас употребљава и латиница
(у датом речнику се користи ћирилица). Ћирилица има
30 слова, а латиницу чини 27 простих слова и 3 двојна
(диграфи или диаграми – dž, lj, nj). .
Даље следи српска азбука (према азбучном
редоследу) и њене паралеле са азербејџанском азбуком.
ЯЛИФБА ЩАГГЫНДА
Серб дилиндя ики ялифбадан (кирил вя латын), Азяр-
байъан дилиндя ися бир ялифбадан (латын) истифадя олунур.
Щяр ики дилдя (ъцзи истисналар нязяря алынмазса) сюзлярин
охунуш гайдасы демяк олар ки, ейнидир; йяни, сюздя нечя
щярф варса, бир о гядяр дя сяс вар. Цстялик дя, сюзляр еля
йазылдыглары кими охунурлар.
Щазырда латын ялифбасы иля паралел шякилдя ишлядилян
(вя бу лцьятдя ясас эютцрцлян) кирил ялифбасы – серблярин вя
черногорийалыларын яняняви ялифбасыдыр. Серблярин ишлятдийи
кирил ялифбасы 30 щярфдян, латын ялифбасы ися 27 щярфдян
ибарятдир. Щярфляр арасындакы кямиййят фярги ондан иряли
эялир ки, серб дилиндяки кирил щярфляринин бязиляриня (цчцня)
латын ялифбасындакы ики щярфин бирляшмяси (диаграфлар вя
диаграмлар – dž, lj, nj) уйьундур.
12
У српском језику се користе два писма – ћири-
лично и латинично, а у азербејџанском само једно –
латинично. У оба језика (ако не узмемо у обзир мање
изузетке), правила читања речи су скоро слична; одно-
сно – колико слова има у речи, толико има и звукова. С
тиме да, како се слова пишу, тако се и читају.
Традиционално писмо Срба и Црногораца је
ћирилица, поред које се данас употребљава и латиница
(у датом речнику се користи ћирилица). Ћирилица има
30 слова, а латиницу чини 27 простих слова и 3 двојна
(диграфи или диаграми – dž, lj, nj). .
Даље следи српска азбука (према азбучном
редоследу) и њене паралеле са азербејџанском азбуком.
ЯЛИФБА ЩАГГЫНДА
Серб дилиндя ики ялифбадан (кирил вя латын), Азяр-
байъан дилиндя ися бир ялифбадан (латын) истифадя олунур.
Щяр ики дилдя (ъцзи истисналар нязяря алынмазса) сюзлярин
охунуш гайдасы демяк олар ки, ейнидир; йяни, сюздя нечя
щярф варса, бир о гядяр дя сяс вар. Цстялик дя, сюзляр еля
йазылдыглары кими охунурлар.
Щазырда латын ялифбасы иля паралел шякилдя ишлядилян
(вя бу лцьятдя ясас эютцрцлян) кирил ялифбасы – серблярин вя
черногорийалыларын яняняви ялифбасыдыр. Серблярин ишлятдийи
кирил ялифбасы 30 щярфдян, латын ялифбасы ися 27 щярфдян
ибарятдир. Щярфляр арасындакы кямиййят фярги ондан иряли
эялир ки, серб дилиндяки кирил щярфляринин бязиляриня (цчцня)
латын ялифбасындакы ики щярфин бирляшмяси (диаграфлар вя
диаграмлар – dž, lj, nj) уйьундур.
12